Za identifikovanje i dijagnostifikovanje mentalnog poremećaja neophodno je putem psihijatrijskog intervjua utvrditi istoriju poremećaja i sadašnje stanje pacijenta, kliničkim pregledom konstatovati pacijentovo telesno stanje i neurološki status, a zatim po potrebi zatražiti obavljanje dopunskih dijagnostičkih pregleda. U postupku dijagnostike mentalnog poremećaja značajnu ulogu ima i primena različitih psihijatrijskih skala procene i samoprocene kao i kompetentna psihodijagnostika. Psihijatrijski pregled uključuje osnovne principe međuljudskih odnosa i odvija se po određenim pravilima u jasno definisanoj situaciji. Po završetku pregleda piše se izveštaj lekara specijaliste koji sadrži: nalaz, mišljenje i plan daljeg lečenja. Na kraju, ali ne i najmanje važno, ne treba smetnuti sa uma da svaki odlazak psihijatru ne zaslužuje i psihijatrijski angažman i tretman.

Da li se ekspertiza radi na lični zahtev ili po nalogu suda zavisi od vrste medikolegalnog problema. Sudskopsihijatrijsko veštačenje je oblast sudske psihijatrije koja se bavi krivičnopravnim i građanskopravnim aspektima nastanka, ispoljavanja i lečenja mentalnih poremećaja, a u kojima psihijatar – sudski veštak pomaže svojim stručnim znanjem i iskustvom u rešavanju određenog sudskog predmeta. Neophodno je da psihijatar u svojstvu veštaka, pored naučnog znanja i iskustva, razume društveni, pravni i ekonomski značaj činjenica kojima se bavi, kako bi njegova ekspertiza bila jasna i upotrebljiva u razrešenju pravnog spora. Suštinska vrednost veštačenja je da bude utemeljeno na principima savremene medicinske nauke i izvedeno prema usvojenim ekspertiznim načelima, zasnovano na činjenicama, jasno, nedvosmisleno i etično. Medikolegalne kategorije sudskopsihijatrijskog veštačenja obuhvataju oblasti krivičnog prava, građanskog prava kao i veštačenje nematerijalne štete. Ekspertizu vrši registrovani sudski veštak sa spiska stalnih sudskih veštaka Ministarstva pravde Republike Srbije i može se obaviti kako u ordinaciji tako i u kućnim uslovima.

Da bi se desile promene u ponašanju i ličnosti potreban je kontinuirani rad od najmanje tri do šest meseci. Trajanje psihoterapije povezano je sa prirodom problema kao i sa istorijom tegoba. Ponekad se psihoterapija odvija sporijim tempom – jednom u dve nedelje, ukoliko klijent zbog različitih faktora nije u mogućnosti da dolazi uobičajenim tempom. Psihoterapijska seansa traje 50 minuta i vodi se na osnovu stručnih, zakonskih i etičkih pravila. To je lečenje razgovorom koje za cilj ima promenu i izlečenje. Promena se odnosi na nestajanje simptoma, patnje i ponovno uspostavljanje kontrole nad sopstvenim životom.

Psihoterapijska grupa sastaje se jednom nedeljno u trajanju od dva sata i najčešće ima od pet do deset članova. Nekada se grupna terapija organizuje i sa porodicama i tada uključuje više članova. Članovima grupe zagarantovana je diskrecija i poštuje se pravilo poverljivosti – sadržaj podeljen u grupi ne deli se van grupe. Svaki član bira šta i koliko ličnih informacija želi da podeli. Cena grupne psihoterapije je povoljnija u odnosu na individualnu psihoterapiju.

Kućne posete se realizuju, u zavisnosti od vrste patologije, od strane lekara ili lekara u pratnji medicinskog tehničara. Po potrebi se mogu uključiti i drugi članovi tima. Klinički pregled se ne razlikuje od pregleda u ordinaciji, osim što se izveštaj lekara specijaliste uručuje naknadno – poštom ili ličnim preuzimanjem.

Profesionalna orijentacija i karijerno savetovanje predstavljaju niz postupaka koji pomažu pojedincu pri odabiru škole, fakulteta, profesije i karijere. Upoznati svoje želje i mogućnosti ključno je u pronalaženju posla koji donosi i zadovoljstvo i sigurnost. Deca i mladi često nisu sigurni u pravac svog daljeg školovanja, dok i odrasli mogu razmišljati o promeni karijere. Profesionalna orijentacija može pomoći svim ovim kategorijama građana u donošenju kvalitetnih odluka.

Savetodavni rad podrazumeva fokus na aktuelne probleme mladih klijenata – osnovnoškolaca, srednjoškolaca i studenata. Traje kraće od psihoterapije i usmeren je na trenutnu krizu mladog čoveka i njeno prevazilaženje. Pored rešavanja akutnih problema, savetodavni rad ima za cilj i jačanje kapaciteta mlade osobe za suočavanje sa stresom i budućim izazovima. Problemi koji se rešavaju u savetovalištu odnose se na obrazovanje, porodicu, vršnjake, fizičke i mentalne promene, hobije, kao i šire socijalno prilagođavanje.

U zavisnosti od kompleksnosti problematike pravi se vremenski i strateški plan rada. Porodica predstavlja osnovnu jedinicu društva i mesto gde se uspostavlja i održava fizičko i mentalno zdravlje. Porodično savetovalište je prostor u kojem se čuva i ponovo uspostavlja zdravlje pojedinca i porodice. U porodičnom savetovanju porodica se posmatra kao otvoreni sistem sačinjen od bračnog i porodičnog podsistema. Nekada je potrebno raditi sa celom porodicom, a nekada samo sa bračnim partnerima. Seansa traje 50 minuta, a u izuzetnim slučajevima može biti produžena. Kroz razgovor, saradnju i podršku u sigurnom okruženju kreiraju se terapijske intervencije i pozitivne promene u porodičnom funkcionisanju.

Teme koje se obrađuju uključuju prednosti i mane partnerskog odnosa, načine komunikacije i kako uspostavljanje kontrole nad svakodnevnim interakcijama može pomoći u sprečavanju predbračnih kriza. Važno je povezati prošlost partnera sa sadašnjošću i budućnošću odnosa. Izazovi koji se pojavljuju kroz život para mogu se lakše prihvatiti, a konflikti konstruktivno rešiti uz adekvatno savetovanje. Parovi takođe uče kroz koje faze prolazi partnerski odnos, koji su izazovi i rizici pojedinih faza i kako se nositi sa stresom i krizama. Glavni cilj je unapređenje odnosa i povećanje bliskosti čak i u periodima zastoja i problema.